Priča o Srbiji na jugoistoku Evrope može da se kazuje na mnogo različitih načina. 

Čudesna je njena geološka istorija, od postanka vremena do današnjih dana. Priča za sebe. Kao i one druge priče o Srbiji koje se kazuju kroz njen geografski položaj ili klimatske osobine, kroz njene vode, biljni i životinjski svet, muzeje, nacionalne parkove, ljude i narode koji su je naseljavali, koji je naseljavaju, tradiciju i istoriju, rezultate sportista, uvažene naučnike, istaknute pojedince, one čija imena nose krateri na Mesecu, one koji su u Ginisovoj knjizi rekorda... i još na stotine načina. Može i suvo da se kaže: Srbija se nalazi na severnoj polulopti zemljine kugle. Plodnost tla u Srbiji ne određuju samo njegov sastav i umereno - kontinentalna klima, već i navedeni geografski položaj. Zbog tog položaja Srbija je zemlja u kojoj rastu milioni stabala voća i čokota vinove loze. A geološka istorija, to jest priroda, bila je izdašna kada je Srbiji određivala reljef i bogatstva zemljine utrobe. Eto, nabrojasmo i neke činioce podneblja. A podneblje u mnogome uslovljava i fizičke i psihičke karakteristike stanovništva. Srbija se nalazi u beskrajnim plodnim vojvođanskim ravnicama, i na obalama Dunava, jedne od četiri \'\'Rajske reke\'\' od starina, i njenih pritoka, i na vrhovima planina viših od 2.000 metara, i brdima i dolinama koje te planine okružuju, vodama koje tuda izviru i teku, na prostranim planinskim pašnjacima i u šumama, u njivama i vinogradima, u selima, u rudnicima i fabrikama i modernim gradovima... 

Može da se kaže i da se Srbija nalazi u knjigama, u pričama i pesmama, u slikama, na internetu, u preko dva miliona mobilnih telefona, u tradiciji kao i u savremenom. Srbija se prostire na površini koja zahvata 88.361 km2, a od toga je skoro 5.000.000 hektara pod obradivim površinama. Srbija ima oko 10. 000. 000 stanovnika. Može, dakle, o Srbiji da se govori na mnogo načina. Mi, međutim, ovde, želimo da vam pričamo o delu Srbije koji se odnosi na jugoistočni deo Koridora E – 10. 

Želja nam je da vas upoznamo sa tim prostorima, da vam, ukoliko putujete kroz Srbiju koristeći glavne putne pravce koji povezuju centralnu i severnu Evropu sa Grčkom i Malom Azijom, kažemo nešto o mestima i predelima kroz koje ćete proći, o onome šta ćete tu moći da vidite i doživite, gde da se odmorite, u čemu da uživate, sa kakvim ljudima ćete se susretati... Da predstavimo, u kratkim crtama, neke predele Srbije istočno, jugoistočno, pa i južno od reke Morave, predele do sada manje predstavljane, a značajne i privlačne, i za onaj potreban, kratak predah na putovanju, i za lep, duži, opušten odmor. A reka Morava, okosnica ovih krajeva, je, sa Vardarom u Makedoniji i Grčkoj, geografska i kulturna osovina Balkana, od pre pamtiveka. Možda će vam se, za tren, čudnom činiti naša želja da vam se, kroz ovu našu priču o jugoistoku, približi i ono dete koje stoji pored puta, i veselo vam mašući u znak pozdrava, želi srećan put. To njegovo mahanje je deo tradicionalnog: putniku dobre volje, i znanom i neznanom, uvek se želi sreća na putu, kao što se dobrodošlicom, iskreno, dočekuje. Poslovica dobro znana u celoj Srbiji glasi: Gost u kuću, Bog u kuću! A i to je deo onih boja i oblika, ukusa i mirisa, predložaka za uspomene koje treba da otkrijete. Mi možemo samo da vam pomognemo idejom, predlogom i dobrom voljom... 

Osnova Koridora – 10 je međunarodni putni pravac E – 75, koji u Srbiju ulazi kod graničnog prelaza Horgoš, prema Mađarskoj, i preko Subotice, Novog Sada, Beograda, stiže do Niša, odakle ide preko Leskovca, Vladičinog Hana, Surdulice, Vranja i Bujanovca, i kod Prohora Pčinjskog ili kod Preševa stiže do prelaza u Makedoniju, da bi nastavio prema Solunu... Putni pravac E – 70 na graničnom prelazu Batrovci iz Hrvatske dolazi u Srbiju. Tim putem se, preko Sremske Mitrovice i Rume stiže do Beograda, gde se E – 70 uliva u E – 75. Kod Niša se od E – 75 odvaja E – 80, koji ide preko Bele Palanke, Pirota i Dimitrovgrada do graničnog prelaza Gradina gde prelazi u Bugarsku, i preko Sofije ide ka Istambulu... Deo E – 10, takođe pod oznakom E – 80, je i magistralni putni pravac kojim se preko Prokuplja i Kuršumlije ide ka Kosovu, pa onda dalje, u Makedoniju, i opet ka Solunu... I međunarodni železnički saobraćaj kroz Srbiju odvija se tom trasom, koristi sva tri smera na jugoistoku. Aerodromi \'\'Beograd\'\' i \'\'Niš\'\' ukazuju na sličan vazdušni koridor. Dakle, E – 10. Nazvaćemo E – 10 i Olimpijskim putem. Jer, pre kratkog vremena je bio evropski magistralni pravac ka Atini, i Olimpijskim igrama. Nazvaćemo, s pravom, ovaj pravac putem starijim od Olimpijade. U praskozorje čovečanstva, mnogo pre nego što su se preci današnjih Grka, osnivači Olimpijskih igara, baš ovim putevima spuštali sa severa ka toplim obalama Mediterana, ovde su živeli, i tim putevima su se kretali rodovi, plemena, trgovci, ratnici, stočari... A tek posle njih... I svako je od njih ostavljao svoj trag, za večnost. Bilo kojim krakom ovog Koridora na jugoistoku Srbije da krenete, na te ćete tragove naići. U doba rimske vladavine nad ovim krajevima, zatim i Vizantijske, ovi putevi su, kao magistralni, bili uređeni, kaldrmisani, održavani, i pomno čuvani.  U srpskim srednjevekovnim zapisima, uz pominjanje svakog od ovih puteva stoji i naznaka "Stari put"